Видех ли у насиљу прерушену срећу
Ил три пута дат себи три пута рекох не
О смилујте се узмите натраг
Слободу коју сте ми даровали
Књига која се чита при светлости муње
Затим злочин у славу сунчевог изласка
Све је то громом запамћено
И светлошћу која ме смрзава
Па хоће ли ми онда бити опроштена
Моја неумешна љубав моје време
Које ме је више опијало него хранило
Моја тужна глава која ме изгубила.
