То није цвет испод нуле,
нити цвет ватре,
нити цвет који је спокојно сличан
своме испражњеном имену.
То није земља на столу: цвет за жвакање,
мичуринско обешчашћивање вртова,
али то није ни цвет који одбија
ослепљен у плод да се претвори.
То није напуштен цвет,
али то није ни цвет који се може пресадити,
то је празан цвет
за све који немају храбрости.
То је цвет у испруженој руци,
то је цвет који се приближава.
то је цвет који признаје право
оку и уху да присвоје истину.
То је цвет иза уха
бучни цвет,
цвет што расте на наковњу
и на радниковом длану.
то је цвет говора,
цвет речи мање
очигледних, мање неправедних.
То је искрен цвет,
цвет који помера исток
не одвајајући га од сунца.
