Ово је лобања на столу
Без ватре без памћења
Ал чује се једном
Шта је укупно било.
Чува је један пас пун среће
Буди је птица пуна зоре и прозаична
Ал глава је потрошила свог бога
и рђаво се пробудила.
Тражио те облак главо
Тражила те шума па се вратила
Тражила те ноћ излажући се опасностима
Своја доња сазвежђа.
Укварио се у теби свет
Злоупотребљена је успомена на срећу
Па ипак све је тако дирљиво
као цвет камилице са мртвачком главом.
