О твој зелени цвет облак од злата и времена
поље умањено у срцу као на географској карти
О твоје дијагоналне птице које не претвараш у жабе
као неке баруштине што унаказише воду
О твоје обале погођене сенком
помирене са залеђеном росом
Ту је истина веома слична ветру
ветар понору које се креће
оно што се креће слично је закопаној птици
закопана птица црвеној ружи
црвена ружа слична је стени
стена ветру и извору
О твоји водени брегови
на које не слећу птице
О твоји лажни снегови
на средини између воде и цвета
Ту су шуме сличне извађеним очима
очи ватри која се са водом мири
О твоја празнина која се може опипати
твоја истина слична ветру.
