Принц поезије

III ОДБАЦИВАЊЕ СУМЊЕ

Узалуд је будим

Некога света тешке сене пале
Робе напорног брега и злих вести
Доцкан је да посумњамо у оно што је у нашој свести
Целога живота речи су нас крале.

Неуспела љубави ока и варке уздрхтале
У један крај много приснији ме смести
Где реч има вредност судбине и подсвести
Где су величанствене сенке а ствари мале.

Кад ослепим све појаве воде куда воде?
Деца дужна да порасту нека се роде
За смисао тајне која у Привиду сније.

Фруло неспокојна у своме ваздуху
Кад сунце измишљене ватре поклањам злодуху
Шта је то што се у дну песме крије?

Збирке песама: