Седмога дана не запеваше анђели
Осмога дана, у понедељак, први пут
Запева птица од пепела и зид проговори.
Празнином омогућена реч траје у зиду
Лобање које мутна светлост проби
Ватре прогледале водом и туђе виду
Руже уместо свести за дочек коби.
Светлост чију врлину не занима
Ниједна боја огњу том је блиска.
Дрских ли шума тамним заносима
Низ мрак опеван у жару феникса.
Свуда су звезде, и где смо прогнани.
Грожђе опева ноћ по присојима.
Дубину без ока не брине у тами
Време вретено ватре у ушима,
Отуђи звезданост ждраловито пламен;
Ко зид проговори слепило и небиће
Између сна и наде отрежњен одабра камен
Провидност и сјај који празно свиће
