Дубина је сама свој непријатељ
Моје очи без мене лепшу зору виде
Добровече са звездом у срцу
Добардан са сунцем у руци
Све што лети увећава празнину
То значи далеко од себе водити живот пун опасности
У ватри без дима у песми без речи И
Изгубити знање част и снагу
Тако ћемо без горчине лепше љубити земљу
И шуму која се не усуђује челу
Ноћи иза леђа цвет сасвим логичан:
Буднима трн, уснулима ружа
Нек свако буде насамо са својом срећом
Ено муње високо изнад досаде и наде
Између блата и ватре ми смо за ватру
Поздрављам те непоткупљива зоро света
