За мој сан са ногама
за моју љубав и слику жене коју су упиле моје последње
сузе
за моју главу од гласног шљунка
за моје руке непронађене
за моје лице позајмљено и невраћено
за моју смрт са очима под каменом
за празнични дан са белим рукавицама ветра
и за пијане птице што падају без крила у своје перје.
