Закопани лелек и ненађено благо стоје
О звонка росо ту где смо ми пали
У чаролије касне које нисмо знали
Кад воде не теку, јер ништа не постоји
Ако престало није. Пределе раздвоји
Одјек те речи. Часови су стали
И вали укроћени над понором. Да ли
Стварност се привиђа ил шум прогоњен доји
Одбегла свест мутним излазом у н и г д е?
О пустињо најсличнија сунцу има ли игде
Финијег песка успаваног срцем и бескрајем!
И која страна света поклон бива
Кад бдиш једина звездо над измишљеним крајем,
Љубави моја мртва а ипак жива?
