Кад су ти две тужне птице вечност дале
Стрпљивост простора и свој лик по казни,
Главо низ црне стубе у непролазни
Дан патње, какве се ватре распламсале?
У дну је сунце и време је ватра. Ждрале,
Где му је одјек у сну ил смрти? Поразни
Сведоци мора и промена испразних
Уснуше мир и скаменише вале.
Свет претворен у време отет зломе змају
Мировањем ватре и болне нејасности. Граде
Нема осуђених ноћас сви сањају
У вртовима где расте неповрат и папрат, и наде
Нема, али нема ни страха од змије
Пред вратима иза којих простор гњије.
