Сличан другом бићу мутан и неизвестан
шта је то што хоћеш: је л привид!
О јаво птицо блиска где сам где сам
када погођен сунцем пада последњи зид?
Велики тренутак сјаја ближи се. Кроз речи
куда, мада све што кажем негде бива!
Значи ниједну од смртних ствари не скривам,
кад нађох заборављену горчину која лечи.
То нешто неодређено у срцу ми капље док клечим
пред својим гласом у шуми сред свемира.
О хладна кап што сну ми веђе дира
са последње обале док израстам све већи!
О јаво птицо реци шта сам где сам
и куда кроз реч кад сам неизвестан?!
