“То је некаква (може бити измишљена)
трава за коју се мисли да се од ње (кад
се њоме дохвати) свака брава и сваки
други заклоп отвори сам од себе.”
Вук Ст. Караџић
Отвори кам у ком искра малаксава,
Да лепши од празника обичан дан буде.
Изнеси благо из лажних остава,
Из измишљеног пакла лековит јед руде.
Поклони своју биљну мудрост дану.
Отвори пут у речи, у ризницу гоље.
Око заходи за сунцем, не срце. Освану
Варка, рекавши: хајдемо у поље!
Биљни сезаме отвори обзорје
За све који су се родили прерано;
Нек уђу у туђе срце ако су отворили своје,
Отвори семенку у којој нежно чами
Заборављено пролеће.
Отвори Камен што прећута звезде својој тами.
Отвори пут птици, човеку и зори.
