“Обрех се у некој мрачној шуми”
ДАНТЕ
То је била шума која је појела небо
шума из које кад изађох видех
да нисам изашао да су ме звери појеле
и знах да ће бити горко да причам
о томе шта сам видео и нисам
видео кад уђох у њен мрак и не изађох
из те шуме што је зеленим чељустима
појела своје стазе и изгубила се у себи
постоји једна топла обала брег зеленила и једна беатрича
али су три чељусти три маказе три ножа
да волео бих повратак
ишао сам испред себе по исплаканом
путу и песак је уједао за стопала
ко стакло и видех псе који су гризли земљу
видех грешнике како их витла зли ветар
небо што лаје и кишу проклетства тешку и вечиту
видех слепе воде Стикса и блато мржње
видех град у пламену и жене чије су руке змије
видех зид плача без звезда
и чух речи бола у вртлогу
оних који су постали дрво или камен
и не могу се смрти надати
оних јадних који се никада нису родили
видех видех видех и чух и заплаках
свирала од земље од шуме
од крви
дозивала другу обалу
на кобном жалу стајо народ и плако
о јао јао вама душе уклете
с балсамованим рукама и уснама од крви
видех видех видех чух и падох мртав
о Ахеронте Ахеронте
све стране света стичу се на твојим обалама.
