Цео један народ
Измишља речи за песму
Коју ће се усудити да напише
Један човек после сто година
Не бој се речи
Није то ништа
Ал ипак пази
Не љуби прошлост у руку
Певај као да ништа није било
Јуче или пре сто година
Немамо времена за риму
Звезди са севера птици с југа
Не бој се песме
Реци, где ћеш сутра
Замка ти у замци
…варај врата, пише на вратима
Поезија з и ј а у своје глупо п
Песме с м е свако да пише
И онај који не зна како се пишу
Велика слова од данас непотребна
Што је више глувих
Песма добија у времену
Покажи своје срце и умри
Нико два пута није био песник
Као лекар заљубљен у болести
Љубави питам те чему си ме научила
Каквим непотребним знањима
Птицама заљубљеним у сонет и ћирилицу
У ватри – ноћ
Изаћи из сна
Ал понети и благо
Кад сањаш ноћ је твоја слушкиња
И говорим ти као што птица лети кроз лишеност
Ко љуби опасност љуби изгубљено време и пламен
Случај живи у недостатку страсти
Ја препливавам д а и н е мора узалудног
Треба љубави моја
Објаснити мирис
Дефинисати ватру
Мало дубље мало височије земља је некорисна
Време прошло је време стварније
Као прошлогодишња жетва која се вратила у земљу
Треба све поново и другачије рећи
Живот још није завршен иако је прошао
