Гласнице предгорја какву птицу под
срцем носиш? Свет замењен оком
над реком зло заспала сањаш и горки плод
поднебља загонетке над својим крвотоком
кад минуло време и јаз постаје свод
горких нам дана заблуделих током
звезда под којим сам у заносу пао.
Пашће сунце тамо где сам ја клечао.
Проговорите сени слутим ли превару
мутнога потиљка. О тужни северу тела
небо од четири ветра претвори у пару
над широм отвореном водом која је разнела
таму ока по целоме телу. Жару
невесели када песме у мени пронађу
мрачно обиље што ме мори глађу.
Све што имам то су наше речи
над водама што слуте тајни сплет
токова кад открије врх бол у мени где клечи
пред мојом сржи што сања безболни цвет.
То што реку из земље изгони нека нас лечи
кад хлеб нам у камен претвори свет
кад огледало бива њено мртво лице
за птице крилатице изнад зле литице.
Гласнице предгорја какву птицу под
срцем носиш? Свет замењен оком
над реком зло заспала сањаш и горки плод
поднебља загонетке над својим крвотоком
кад минуло време и јаз постаје свод
горких нам дана заблуделих током
звезда под којим сам у заносу пао.
Пашће сунце тамо где сам ја клечао.
