I
Дошле су из једног сажетог дана непознате и познате
Снебивљиве у нашој употреби многобројне биљке
Чине видљивом линију којом се граничи измишљено и
стварно
Свуда где има минерала и ваздуха воде и маште
Биљке које нам пробадају тело зрачним копљима
мириса
Које нас заустављају отровом и продужују беланчевином
Скупљају нас по свету и хране нашу изнемоглост
Из земље закључане пред нашим моћима
Ваде неопходна блага из затворене бразде
Из црне браве за коју нема другог кључа осим биља
О врло смеле и инвентивне биљке
Све што пронађу несебично покажу
Стоје између нас и празнине као најлепша ограда
Биљке што ждеру празнину и враћају нам ваздух
II
Изналазе путеве између крајности: између минерала у
коме никада није ноћ, где сунце не залази,
где је симетрија стална и нашега срца
Она расту ван јаве па нам се онда јаве
Чине паралелним прошлост и будућност и старају се
да не буде више мртве стварности
него живе нестварности
Иду до смрти и натраг и чине време потребним
Помешају дан и ноћ и зачну слатке плодове
Припремају љубав
III
Ту све почиње ако у њима заиста има прилагођене
светлости
(Тамо где не посредују између нас и нашега сунца пустиња је)
Оне стварају свет пре његове очигледности пре првога
дана
Цветају птице на гранама људи од глине отварају
стабла и узимају отуд срце слично ружи
Оне су најмање измишљене
Не мењају недељу за понедељак
IV
Два света је измишљају: подземни и онај чији је дан
имитација невидљивог сунца
Биљка са кореном изван овог света
Отвара ветар и улази у празно не куцајући
Продре кроз материју и такне бескрај њен наговорени
цвет
Њено биљно искуство: пресипање једног света у други
Зелене враџбине биљни ђаво цвет а не свест
Њена безболност додирнута чудесним
Врати зрно у заборав
Ослобађа ме бога њена провидност
Слична птицама које прелетају мора
(Конфузне птице не схватајући простор)
Њена безболност њен цвет без памћења лишише је
бескраја иако је дело два света
Иако експлоатише једну супстанцу нимало конкретну
у дубинама дана
Биљке!
Измишљам им имена да живе са мном поклањам
им врт
Приближавам им својим навикама и потребама
Користим се њиховим заборавом
V
Ја знам твој корен
Али из којег зрна сенка твоја ниче
Биљна лепото дуго невидљива у семенци удаљена
Нашла си под земљом моју главу без тела што сања
истински сан
Звезде поређане у махуну
Све што је створено песмом и сунцем
Између моје одсутности и твојих биљних амбиција ноћ
Која ме чини потребним и када ме нема
Зелени микрофону мога подземног гласа зово
Што ничеш из пакла јер нема другог сунца под земљом
О биљко где су твоји анђели слични инсектима
И моја крв што везује кисеоник и време
