Прска хоризонт сив и гори, гори
У крви јутра што пебеду боји,
Оловна вода руменилом зори.
Велико сунце у зеници стоји.
Видици расту као у пупљењу,
Срце весело као у листању,
Пенуша радост у радосном зрењу,
Очи се злате у топлом блистању.
Велико сунце у муци сањано,
Утеши мајке уцвељене ратом
и свако срце у мраку рањено.
И голу земљу, сунце, надој златном.
Налиј топлоту, светлост у орања.
У бразед плодне, пуне нових клица.
Млади се земља од нових клијања.
И спрема плод за песме жеталица
