Сву ћу свест да излијем у плач над једним тренутком
залуд се даљине равнодушним чине,
ја знам:
овог трена у свету се десило нешто тужно
и неправедно.
Нека се све наше племенитости растуже
над једним тренутком што је ко суза кануо
из ока старог часовника.
Ја знам да ће после даљине да нас опет учине
бездушним као и све људе
све што није у вези са нама свешћемо на бригу девету
ужасно је то да ће једна мрља
на нашем оделу више значити за нас
него крв која је покопана смрт
неког човека
у свету.
