На путу у чију су прашину узидане мртве стопе
и отпали прсти
и испале очи
и осмеси исцеђени из тела поморанџе
и речи и плаво
више није важно шта ћемо рећи
све што кажемо било је
(макар риба да проговори
макар земља макар немогуће)
све на том путу нађено је изгубљено и било
зато долазим да изорем тај друм
долазим да осмислим раскршћа
долазим да рибе настане реку птице небо
долазим да чула доведем у ред:
очи на грудима нос на челу
уши на раменима
(некада се мислило да птице чују крилима)
уста да расеку главу преко средине
зуби да никну из длана
прстима да изговарамо речи
долазим да изорем тај друм
у кога су узидане мртве стопе
и отпали прсти и испале очи
и осмеси исцеђени из тела поморанџе
и речи и плаво
долазим да изведем људе
да својим ногама прекораче себе
да изађу да иду да оду
долазим да осмислим раскршћа
долазим булеваром љубави
долазим да рибе настане реку птице небо
долазим да изорем тај друм
и још нешто што нећу да кажем.
