Не пати јер ћеш закаснити; чудесно
Видети нећеш: орла који се строваљује,
Испуњен понором док га не потроши,
У своју рану која га обожава.
Све заиста ново осећа се кривим
Све ми је једно да ли је то зло
Које се вежба певајући или рањива мера
Зиду који пева не требају врата
Ово је мисао коју мисли њена ноћ
Страх ће осетити само најхрабрији
Послушни ће држати свет у руци
Док се срце не претвори у шљунак и време не зарђа
Не пати јер ћеш закаснити; чудесно
Чути нечеш: дивни подтекст грома,
И псе који чувају свете области
У отвореном потиљку који опседа песника.
*
Ако мораш да волиш воли шуму
Горку шуму преписану као лек
Ако мораш да волиш воли воду
Најлепшу од свега и најскривенију
Ако мораш да љубиш љуби земљу
Ако волиш ти мораш знати
Да је то нешто што се у теби
Само у себе заљубило
Ако волиш ти мораш знати
Да никога нема да си сам
Бити сам значи бити први
Песмо коме смо то нудили
Топлоту украдену из тела
Цветом јачим од ваздуха искром
Тежом од земље усном као зором
Коме прете они који лете
Спремни на будуће спремни на све
Неки из љубави неки опет из страха
Ако ватра падне ко ће је подићи
Голим рукама – продај своје срце
