Ван њега све је бескрај, варка и злоба,
Празнина у ветар претворена ташто.
Само је будност песма, и тескоба,
Бешчулно место преварено маштом.
Измишљање слепог у ковитлац ока,
О саплитање кроз измишљен врт!
Искуство ослобођено памћења
Опчини биље нежности и смрт
Около времена, около костура,
Около данашњег дана опраштање.
Док се срце игра својом прозирношћу
Угасла јасност чека испаштање.
Чикају свет за потиљком. Чуј
Шта закаснела фрула каже свету.
Из пепела ока излеће славуј.
Крилатост клисуре одмени сујету.
