Ишао сам да је поново пронађем иза нечега
иза неког камена, иза неког града, после песме
Траћио сам је очима иза главе
и нашао је иза себе на златном врху дана
Храњива роса најлепша стидљивост
и ето када је ноћ
То је тренутак испарљива роса
један лептир без правца
Ниче из помешаних дана
из јуче за сутра
Док ми спавамо она расте
и један круг затвара
Целе ноћи саму себе измишља
и ујутру је јава уколико јој то успе
Она ми помаже да се радујем
и да дочекам подне.
