У сличности наџиви варљивост и жалост
У небу са кога не могу да слете
Пауни већ лажни чија посусталост
Заврши пожаром ловином сујете.
У чежњи заостала за оним што чезне
Изјаве сунца упркос превари
Провери крилатост ружама што резне
Жаром допадљивом измишљених ствари.
Пусти врхови док окајавају
Нашу слабост, вити недосјај и змију,
Битност која пева да л’ слути издају,
У властитом бићу црну недодију.
Пустињу верна напуштеним дражима,
Нереч – град у пољу Јадовнику гори.
Ствари се ватром доказују и лажима
Открива истина радозналој зори.
