ГРОБ ПРИЈАТЕЉА

Лежиш у тамној и дубокој
пукотини у времену

Прстима узимам обалу
(нема те међу прстима)

Дрво и његова ноћ
чекају те на обали две зелене вечности

Твој глас сања нешто тешко
у дну камена

Лежиш у тамној и дубокој
пукотини у времену