I
Слухом тражим пут до себе пречи
Ако то нису двосмислености речи
Кад подземнице сањају детелинасти знак јутра
Сан у несвикнутим висинама у бес извргнут сутра
Отри бога са чела у срцу уби змаја
На обали заклетвом обећаној долини с више сјаја
Гају с харфе изнађи место најздравије
Детелину исцељења у срцу шумадије
Нек све ишчезне из ока пред невиђеним крајем
Ал нећу да вољену земљу ишчикавам измишљеним
рајем.
II
Чуј птицу! док сном одолевам
Из неке нестврне шуме ми пева
О вишња вишњо дрво небесно
Благи славуји из горког несна
О хладна ватро која изгараш
Свуд око мене а дан не ствараш
У овој ноћи о поноћи
певамо јер смо беспомоћни
Гледај, одлете мртва птица
У нејасну шуму што ме голица.
III
Отпочни водо упркос себи
Ко невидљиво да употреби
Час је када срце схвата
Цвет у грлу руко од злата
Кратка за овај и други цвет
Што на мом челу замени свет
Зеленим пољем у успомени
Што лажну песму замени
Оним што сам изгубио
Док сам био што нисам био.
IV
О руке о два водоскока
Из мог лудог крвотока
Из срца у свет где ме баца
Велика мудрост без мудраца
Јер љубим љубав тајну и ново
Биљана сфинго неверна зово
У фрули пламенови трули
Казаше пепео и глас уснули
О моје руке ко два здравца
о моје руке два празна правца.
V
Зрно из ког простор израстаа
Гора што се с пролећем саста
Камелеон у звезду претворен
Пролаз непроходу затворен
Анђео чувар питоме росе
И мајушних узорка који узносе
Све мале тајне до лепоте
Ко небиће твом бићу оте
О нестварности тако жива
На води која се разлива
VI
Цвете без сутра, песмо лепа,
Нека се на вечност муве лепе
Ја више волим високе птице
Од споменика са сумњивим лицем
Свала је птица једно раскршће
Због сваке птице гора дрхће
Јер ако неко убије птицу
Увешће у шуму камену улицу
А шума не може бити шума
Ако није јача од ума.
