I
У заборав зашто рече
Што непогрешном погрешком стече
Кад бљутави свет с друге стране
Таче те да ти укус згране
Ту птица без птице друго поста
Речи без смисла поклон за госта
Што својом досадом се забавља
Сви смо ми болесни од здравља
Од сунца коме је најближа
Наша рана недостижна
II
О хладна ватро која изгараш
Свуд око мене а дан не ствараш
Не знају куће где одоше људи
Нит позна јутро оне које буди
Ал зна их поноћ пуна сунцокрета
Биљни петао на крову света
Који их само зато буди
Што мртви знају да буду будни
Да следе реку звезде и птице
И наставе живот криомице
