На промаји смо између два света
док отрови се мешају и звезде тутње.
Јека још једном понови све смутње,
варка празнине и пророчанског ветра.
Пречиста ватро минулога лета
просторе ванвремене кад у теби нађу.
Над главом птица замењена глађу.
О црна шумо од овога света!
Јаво сенке и зида луђу лађу
не виде оток лисице и вука.
Време округло па нека се снађу.
Роса нек кане цвет нек мир поврати.
Зру водоскоци нестварни и без звука.
Тугују жеље иду лажни сати.
