Стоје измишљени брегови
од злата где звезда сјала је.
Ту смрти нема. Ветрови
у небо се враћају. Пала је
лобања низ црне гребене.
У мрачне дубине носи ли
то што сам чуо. Ледене
обале сенком роси ли
језиве воде за заклетве
од жеље страшне смрзнуте.
На путу остале су клетве
И звезде споре омрзнуте.
О нема шумо на обали
ноћ где бесвесна почиње
да л снага ме слатка обали
или ме сан мој опчиње.
Затворен је тај предео у себи. Та места немају
своја сунца. Под земљом то
облик сна мога спремају.
