Слепилом претећи,
Звезду ми са чела не могу да излече.
Охоли стоје док мудраци клече
Пред птицом коју не умем изрећи.
Ја гледам оним што видех, о дани,
Над којима блиста
Сличност сунца са сунцем од лани.
А тај што спава ватру, издајнички глуми
Сјај аметиста
И пепео без извињења шуми.
Помири се са собом. Пада вече.
Љубав умире од твога додира.
Све видљиво је ђаво. На прагу немира
Охоли стоје док мудраци клече.
