Месец је мртав воде се осмехују
буде ме отворене очи са пејзажима
ако изађеш из воза остаћеш сам
она је отишла из малог прозора где се завршава
слепило зида
а било је речи су тражиле плаву птицу
тамо где расте трава зелена и нежна
и било је кад нам је ветар однео речи
неми смо улицом корачали
твоје су очи слепе ко белутак не буди се
јер ако се пробудиш бићеш сам и чућеш кораке на води
трчаћеш мокар од ветра
преко поља кроз шуму усусрет себи
и када будеш умирао
чућеш
киша
па
да
по лишћу.
