Не веровати и даље оста грех
Још нам цртају шибом по леђима рај
Најзад је време да праснемо у смех
Мокрећи на своје ране и њихов сјај
Од среброљубља ко је постао сребрен
Онај сам што олује болује успешно
Још није ноћ још видим себе
А све што пева мора да је грешно
Воли из мржње док песма нас спасава
Плашљивих речи и штурога класја
Сунце је мрак који нас осветљава
Обасјај ох обасјај.
