1
Он је песник. Једна му птица измислиа рупу на глави и уђе унутра. Онда он каже: јавна птица. И заиста, она се може опевати, она се може подражавати музиком, она се може нацртати, и учинити јавном на сваки начин, да пева у кућама јавним и тајним, на улици и са насловних страна укусно опремљених књига.
2
Она је интерпретација једне случајне речи. Излегла се из једног речника. Она је место измењено али не испуњено, секс, симбол, формула. Јер и она више значи него што постоји. Нада камелеонска љубав према објективности је немоћна: само нам јавна птица може открити поезију. Она је на средини између библиотеке и улице.
3
Она је издала стварност: она се се само излегла изван ње да је што боље настани. Она је славуј, али славуј који зна да поставља питања и да на њих одговара.
4
Ова песма која је дело песника Милана Дединца, пре свега је јавна свакодневна, истина, лирска птица. и као таква је диктат срца и усмерене подсвести. Она је покушај враћања невиности ономе што је јавно.
5
Она је у центру света. Ту пределе заводи. Она ме испуњава поверењем. Дајем своје срце за једну овакву птицу. И онако моја смрт већ почиње.
