г л а с:
Волите своје руке које понављају једна другу
волите своје руке
јер оне могу оно што ви не можете
х о р:
лежали су далеко од својих руку
као сви спавачи као сви спавачи планино
о Коњух планино о брдо смрти
са којег су руке у простор пружиле своје
неутешне прсте
ишли су да траже огњеве у планини
у планини од мрака и звезда
и остали су без руку нагнути
над собом којима је одузета
дивна могућност руковања
о руко на чијим длановима вечито
гори и говори украдени пламен
о руке о два водоскока из срца у свет
сви су имали руке и сви су умрли
далеко од својих руку као сви спавачи
као сви спавачи планино о Коњух планино
м и н у т ћ у т а њ а:
музика истекла из наших захвалних прстију
као крв неказаустави ветрове и птице
и нека буде крај и п о ч е т а к
света који ће имати њихово име и наше руке
г л а с:
волите своје руке које понављају једна другу
волите своје руке
јер оне могу оно што ви не можете.