(Васку Попи)
Између мене и тебе једна птица
и неколико звезда. Узми све то – и иди!
Издишем поклон звездама и биљу,
Живу празнину. Изван моје главе
буди колико хоћеш. Али не у срцу.
Падајте, падајте у понор,
ви звезде далеко од сваке ноћи.
Јој што ми се и – и – играју неке кобне игре
Док има живота док има смрти!
У стварности нема оволико збиље.
Јоб увек, још увек за лажно јој обиље
Играмо се жмурке с будућношћу.
*
Тражим те празном главом празним срцем
Иза наде иза последњег стиха
Када растем према празнини
И земљу додирујем само стопалима
Твоја се празнина игра мојим кључевима
Отвара нове празнине срце мастионице
Све речи које знам да те дозовем
Када се памћење помеша са туђим даном
*
Ко да укроти ту биљку
Што Расте супротна верту
Из моје главе из моје сенке
Из мојих помешаних мисли
*
Ни та ипак конвенционална биљка
Ружа израсла из чула
Стабљика очарана празнином и ускликом
Љубав
Ништа ме не може приближити
*
Дан његова вечност
Цвет његов дан
Слепоочнице њихов вид
Говорим да проговорим
Гласом се кроз шуму пробијам
Чело сам своје истрошио
Срце изгубио певајући
Умем да те препознам
Да ти вратим све сто сам ти одузео
Да те волим
Да те у мислима свлачим док ти срце не угледам
Да само на тебе мислим док ме лажна смрт мучи
Док ми крв слика ужасе у глави
Док ме шуме заобилазе певајући
Док дан расте од задобијених рана
То је сан који те потврђује
То је птица која те доказује
То је цвет који ти лице отвара
То је песма која почиње
Постајем видљив
Али нико не може да ме види
Онога што у мени пева
Па не знам је ли стваран
Предео кроз који пролазим
(1953)
