Она учи звезде да буду јетке
Спава са својим мраком из загрижености
Спанђала се са временом
Мешајући свој пепео са свежином зоре
Она светли: то светли њена празнина
Њена ће немоћ осветлити наше путеве
Сунце је име њеног насиља
Њена издајства скрива људско срце
Она је признала север
Она је под старост благосиљала цичу
Птица која себе ствара из своје немаштине
Чита лед из њиног ума
На начин умиљат и страшан
Дани су различити ал светлост зоре је иста
Загађена ватра у глави, бивша реч
Будућу зору учи суровости
