Ево како је почела у дан своје нужности
Све што нема ватре у себи сагори
Што сагори постаје ноћ
Што не изгори рађа дан
Треба запалити све што може да гори
Треба срушити све срушиво, све што није вечно
Треба у свему и после свега пронаћи наду
Револуцијо, оно што остане је човек
Оно што прође је прошлост
Прошлост која не прође је будућност и будност
Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде
Ето тако је почела у дан своје нужности
Обала једноме Мору
Звезда на Полуострву
Рт Добре Воље
Оивичена бескрајем
Саветује плодовима љубав и разум
У фабрикама људи конзервирају сунце
Које се јавља на најразличитије начине
У плоду и камену подједнако
Први пут слатко други пут врело
Сада има све што је њено
На југу Море на северу облаке
На истоку трешње на западу маслињаке
И сазвежђа над Фрушком, звездане строфе најлепше
У камену и на води:
Грозд је успомена на њихов распоред
Има своју будућност и њену прошлост
Има свој пут и његову истину
Саветује плодовима љубав и разум
Обала једноме Мору
Звезда на Полуострву
Рт Добре Воље
Оивичена бескрајем
Туђа пресахлост би јој изворе отровала
Туђе пустиње клеветају њено сунце и земљу
А она без милости према ономе што је стварно
Али не и истинито, не престаје да се бори
Срце њених градова је бело сунце свих људи
Она учи градове да буду браћа Великоме Граду
Који венчава Шумадију и Загорје
Међусобно и са будућношћу
Истраживачи под земљом, у смрти, војници и рудари
Истраживачи у ваздуху, певачи и икари
Истраживачи под водом, песници несвеснога
Тражите, нађите, претражите сва блага,
Све могућности и сва имена свом Југу
Који саветује плодовима љубав и разум
