Крај ватре којом не хране се дани
Изобличени облици од жестоког раствора
Сна и празнине. Истино говора
Све је замењено речју на нејасан пој мами.
Свет са ветром испод сваког листа у тами
Који се завршава звездама изнад назначених гора
И наказом у пољупцу која се родити мора
Својим доласком измислили смо сами.
Ал вребају нас висине где ствари смисао губе,
Где је суштина округла и облик себи сличан,
И од целе јаве остале су тек речи. А боје?
А звукови и мирис? Могу и да се љубе
Ал не постоји љубав. Догађај препричан,
Закопани лелек и ненађено благо стоје.
