Ту изгубљено сећање пустињу храни
Пред малим жбуном ватре тицом убијеном у лету
Ту је живо што живи а нема га у свету
Што траје почетак у крају а прошли су давно дани.
Ту је све име или реч. У времену порани
Сунца и других звезда и сунцокрета.
Ноћ ће изаћи из мора и пробудиће се у срцу. Комету
Прорече мраку сну росу лек рани.
Занет окретањем неба што меље наше кости
Док мудраци протурају лажи о будућности
Видиш ли оно чега нема то да браниш?
А нема љубави, доказ је ова обала и ова вода.
Труну остаци уклетога брода
Крај ватре којом не хране се дани.
