Испили се из баченог камена и
буде зеница неба ослепелог,
мало живота збиља полетелог
с наших бескрилних погнутих рамена.
О чудна птица чија намена
да буде лет земље и песма опустелог
неба, која се чује ал не схвата. О, бело
удварање ветра тој птици од пламена.
Птицо узидана у мозак и зид
коју никад није упознао вид
коју је слух нашо у просторима шумним,
у нашем уху твоја се смрт заче.
О камена птицо нек те ноћ оплаче
звездама врелим звездама неразумним.
