Само да сам био крај тебе тада
да помилујем речима твоје намрштено ћутање
и да у твоје мрачне очи канем другарски осмејак –
ти би жив био сада.
Како ме ниси наслутио кроз своје лутање!
Или ниси био толико јак
да поверујеш у далеког мене!
И угасиле су се
угасиле
твоје зене.