1
Далеко, далеко, а ипак у мени
речи навиру.
И свака је реч једна суза у оку.
Сузе су прогореле моје зенице,
и речи што моју тугу воле
боле ме,
боле.
Ја знам да су те речи у мени зато
што их је негде далеко, далеко,
изговорио неко.
2
Има једна тиха реч коју волим да бих се и
убио,
а коју једва могу наслућивањем да дохватим.
Ја не знам шта она значи,
и далеко од ње ја патим.
Да ли је та реч у мени зато
што је неко негде тугу изрекао?
или зато што је негде неком реком
жути лист брезе протекао?
Или је негде далеко, далеко,
док роса тихано пада
задрхтала од ноћи витка влат траве
у зеленом ћутњу ливада.
