Као ваздух – тешко и лако
Онај ко воли пише по зидовима
научите нас како да не будемо сами
Понекад ноћи и звезде су гладне
наше косе упаљене осмехом
Тај снег тела бели осмех сна
Нага увек поново изненадиш као море
и пробудиш у мени лишће крви
После дуго очи су нам склопљене
ко на дну тихе и дубоке воде.
