Реке милују саме себе у својим коритима
и њихово је протицање равнодушно према свему
осталом.
Залуд валови опијени сликама покушавају да израсту
у руке
и дохвате звезду која је свила гнездо у неочешљаној
коси врбе.
Валови гасну са ликом недохваћеног предмета
а река опет остаје сама опијена својим протицањем.
