Руке су два водоскока која су
шикнула из срца у свет.
Руке живе, радују се и пате,
руке знају за пад и за лет.
Опуштене рам су слици бола
када душа грца.
Завитлане изнад наших глава
вртложећи спокојство зеница
оне су два крика лелујава
у којој је израсо страх с лица.
Прекрштене оне су таложење
нежних меких и топлих тишина
на грудима немиром напаћене.
Испружене чежњом су сневања
о руменом топлом загрљају.
Руке плачу несхваћене
и знају
да се радују кад им стисак разумевања
туђа рука утисне у длан.
