ПЛАЧ НАД ТРЕНУТКОМ
Сву ћу свест да излијем у плач над једним тренутком залуд се даљине равнодушним чине, ја знам: овог трена у свету се десило нешто тужно и неправедно. Нека се све наше племенитости растуже над једним тренутком што је ко суза кануо из ока старог часовника. Ја знам да ће после даљине да нас опет учине […]
ПРЕЛИДИЈУМ ЗА СМРТ ДЕЦЕ И ОДРАСЛИХ
Значи ништа не значи бити дете Деца и одрасли имају уши и кораке деца и одрасли пролазе улицом и чују Деца и одрасли имају речи деца и одрасли разговарају једни са другима Деца и одрасли следе једни друге деца и одрасли се дозивају дозивају дозивају Деца и одрасли траже у свету речи које су некада […]
КАКО ТРАВА РАСТЕ
Ишао сам да је поново пронађем иза нечега иза неког камена, иза неког града, после песме Траћио сам је очима иза главе и нашао је иза себе на златном врху дана Храњива роса најлепша стидљивост и ето када је ноћ То је тренутак испарљива роса један лептир без правца Ниче из помешаних дана из јуче […]
ЗДРАВИЦА
За мој сан са ногама за моју љубав и слику жене коју су упиле моје последње сузе за моју главу од гласног шљунка за моје руке непронађене за моје лице позајмљено и невраћено за моју смрт са очима под каменом за празнични дан са белим рукавицама ветра и за пијане птице што падају без крила […]
У НАМА
Склапам очи да видим. Јасике немира дуж крвотока расту. Оглувим да чујем. Пејзажи звукова зру.
СПАВАЧИ
Спавачи далеко од својих руку да ли у ваздуху или у води да ли са костима у месу или са ваздухом у костима Сањајући свој живот они се удаљавају – – – – – – – – – – – – – Они лете људским крилима рукама лете и не мичу се као човек који […]
УЋУТКИВАЊЕ
Анђео механике благосиља инвазију челика уста ће бити испуњена песком и сви ће ћутати ово присећање шта су речи раније значиле је последњи говор проклиње звезде испод склопљених трепавица подићи ће се завесе с ове стране сунца и то ће значити спуштање завеса Сви ће бити суочени са белим зидовима мржње којима неће моћи одолети
ВРТОГЛАВО
Не могу да држим руке уз тело мртве Узвитлаћу их као луда девојчица плетенице кад се до несвести на једној нози врати И небо ће добити вртоглавицу И дубине ће бити вртоглаве И пашћемо једно преко другог А да не останем без срца набо сам га на громобран.
У СВЕТУ
Моје су ме руке оставиле самог Између ових огледала која суме украла Па идем без лица запрепашћен Под светлошћу која никада неће проговорити. 1953
ЧУДО
Скините капе када прелазе слепи Ненасељено грање је костур одлуталих ветрова У вези с тим: Људи не виде занимљивију половину чуда: оно иза њих Зато су сви људи упола слепи смртни и личе на сунцокрет.
