Принц поезије

НИЗВОДНО

Док лутам пределима свога склопљеног ока где ни један цвет није узалудан нити измишљен она ми испере глас и смири га, песма без речи пошао сам негде а удаљавам се о водо Ти си глас птице после поноћи времена анђео с двоструким лицем и потаја далеко иза светлости далеко иза часова када је смрт велика […]

МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА

Гледај висока птица горама врхове мами. Окружена неким вечито блудним сјајем зру брда уоколо. дан ће да ме заборави, тајно довршена у себи кажи се. Када прелазим из једне тишине у другу под велику сенку сунца је ли то дрвеће на твојим обалама окоштали млаз горкога сока, водоскоци који се буде изван мога сна? Дуж […]

РОЂЕЊЕ

Био сам ноћ и био сам птица иза поноћи Јесам ли певао? Не и када сам био птица излетао сам из свога тела и нисам опевао самог себе али сам се зарекао против места напуштеног па сам желео да се вратим нисам био ни глув ни нем био сам ноћ пред здравље лековита ноћ иза […]

МОРЕ ЗА РАДНИКЕ

Док се у твојим стиховима досађују речи безнадежне и на смрт осуђене, ово је море поема која се не устручава. Њене су метафоре пловне, опасне, урнебесне и умиљате, сасвим фотогеничне. Можда би ти украо њихову со и учинио их бљутавим али пред морем ти си недостојан. Море само себе опева, безобразно и слободно римује се […]

БЕДА ПОЕЗИЈЕ

Реци ми несто што је шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од речи до речи Ватра горча од дима Под челом ти гори Она ће ти прибавити многе почасти Ако не сагориш пре времена Али ако будеш хтео Да учиниш стварним […]

ПЕСНИК

Он познаје све путеве и ветрове, ветрове и њихове вртове, вртове у којима расту речи и путеве од речи до наде. Однесе га пут низ свет, однесе га ђаво међу речи, да се удвара својој властитој сенци, да пева у лажном врту: трице и кучину своје чаробне месечине, псећу ружу и своју гадљивост, да ослепљује […]

ЗА СТОЛОМ

Када чудовиште пређе сваку меру Претвори се у птицу и стане наспрам вас Цвркуће из вашег зглавка Обећавајући љував ко насиље У ноћи Када се мрак не може искупити звездама Када две стене које певају пођу на пут Када ви заспите она ће се пробудити То давна шума Ниче из стола Ко огладни јешће ветар […]

ОРФИЧКА ПЕСМА

Тело простире своју узалудност. Велика ноћ испуњава време до песме којој слушаоци потребни нису. Смрт је подивљало ништа, проходала празнина. Пун ноћи како да успавам ту реч будног мрака коју не може уразумити никаква песма коју не може ни земља упити ни ватра изменити ни вода однети! Ја имам своју ноћ, али у каквом мутном […]

УВОД У ИГРЕ

(Васку Попи) Између мене и тебе једна птица и неколико звезда. Узми све то – и иди! Издишем поклон звездама и биљу, Живу празнину. Изван моје главе буди колико хоћеш. Али не у срцу. Падајте, падајте у понор, ви звезде далеко од сваке ноћи. Јој што ми се и – и – играју неке кобне […]

РАДНИ ЦВЕТ

То није цвет испод нуле, нити цвет ватре, нити цвет који је спокојно сличан своме испражњеном имену. То није земља на столу: цвет за жвакање, мичуринско обешчашћивање вртова, али то није ни цвет који одбија ослепљен у плод да се претвори. То није напуштен цвет, али то није ни цвет који се може пресадити, то […]