ОН
На путу у чију су прашину узидане мртве стопе и отпали прсти и испале очи и осмеси исцеђени из тела поморанџе и речи и плаво више није важно шта ћемо рећи све што кажемо било је (макар риба да проговори макар земља макар немогуће) све на том путу нађено је изгубљено и било зато долазим […]
СМРТ ОРФЕЈА
О сазвежђе, звездани скелет простора звучан ко његова харфа што омами првог летача. Он који је срцем будио биљке доскора поклонио је сузе дугама и умро од плача. Хајдемо ласто горком пределу заборављеном обалом где су речи постале узалудне. Љубави беспомоћна претворена у црну недељу, туга га је одвела у просторе безимене и чудне. попевка: […]
ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ
Ако хоћете песму Сиђите под земљу Ал припитомите животињу Да вас пропусти у повратку Ако хоћете песму Ископајте је из земље Ал чувајте се њених навика Њеног подземног знања Речи имају душу гомиле Разнежује их просташтво и гугутка Али опасности превазиђене метафором на другоме ће месту запевати опасније.
ЗАРНИ ВЛАЧ ИЛИ ФРАГМЕНТИ О МАТИЋУ „београдан или нигдан без гора, а ондан осиан жаљен циглан пламен сам иглан“ Човек сведен на своју видљиву половину не живи до краја свој сан. Зато је сваки песник више или мање песник ватре. Све може да изгори осим ватре она је непролазни узрок пролазности она је једина песничка […]
ПЕСНИЧКА СОБА
Ту је све проговорило. Ево предели се претварају у своја властита стања, мајушни нарастају до чудовишних размера, велики се смањују док не нађу за себе неко неизрециво место као зрно маково. На граници између кошмара и прве стварности опасна моћ слободе. Ту убијена птица мисли на небо онолико колико може. Ту је јединство њега и […]
О ЈАВНОЈ ПТИЦИ
1 Он је песник. Једна му птица измислиа рупу на глави и уђе унутра. Онда он каже: јавна птица. И заиста, она се може опевати, она се може подражавати музиком, она се може нацртати, и учинити јавном на сваки начин, да пева у кућама јавним и тајним, на улици и са насловних страна укусно опремљених […]
О ПТИЦИ НИМАЛО ОЧИГЛЕДНОЈ
Изгубићеш оно што је он тражио ако покушаш да то објасниш. Јер ако је рекао: птица, онда је она без неба и гласа, без крила и ичега, потпуно ван заборава. Кад је рекао: птица, он јој је одузео сличност са свим осталим и са самим собом, и она неограничено постоји, јер није ничему слична, ни […]
ПОХВАЛА СУНЦУ
И зрно најмање Послушно понавља Твоју пролећну мисао О сунце научи нас писмености Реченици пуној биља и цвећа У планини лековитој Научи нас води јасној (Нађох ти надимак Велику звезду морску) Не делите свет овај На Југ и на Север И време овде доле исто тако У средини не остављај пустињу Која се свакога дана […]
ПОХВАЛА ВОДИ
Само вода може да подари потпуну самоћу сличну звездама сличну тишини расклопљеног неба да опече време да испуни рубине и да створи прошлост од онога што још није дошло може да опонаша све што није и зид да буде али себе не може да подржава ту је сасвим једноставна она је залиха сна и смрти […]
ПОХВАЛА МОРУ
Странствује море пуно лепих мана Успут изгуби време и морепловце Јужну птицу – буквар- зору И све своје риме редом Иза света море шета А у подне на трг сиђе И продаје прослављењу горчину И своју подводну мудрост Море путује пева и тргује Док с копна мраз трешти ко музика За ружом – буром и […]
