Принц поезије

ПОХВАЛА ЕЛЕМЕНТИМА

Док спавам звезде мирим речи одмарам, а када се пробудим не чујем се од мора не видим се од живота ја љубим воду светове одражене нађох ваздух и обрадовах се цвет се претвара у искру полет је насиље ватро када умрем дореци уђи у реч – ако је јака издржаће напусти прозирност и проговори рекох […]

ЈАБУЧИЛО

У сличности наџиви варљивост и жалост У небу са кога не могу да слете Пауни већ лажни чија посусталост Заврши пожаром ловином сујете. У чежњи заостала за оним што чезне Изјаве сунца упркос превари Провери крилатост ружама што резне Жаром допадљивом измишљених ствари. Пусти врхови док окајавају Нашу слабост, вити недосјај и змију, Битност која […]

НЕМУШТИ ЈЕЗИК

Слушај лабулуде, будне славозује, Забитљиво велибиље, лек потаји. Јасност без додира смисла стрелом снује Кулу стрме теже у обмамнутој граји. Заспали сунчар са главом у зиду Не каже: н о ћ, каже: г о р ч и н а с у н ц а. И од те горчине саопштене виду На лажном дрвету истинит плод […]

ЗИД ГЛАВА

Седмога дана не запеваше анђели Осмога дана, у понедељак, први пут Запева птица од пепела и зид проговори. Празнином омогућена реч траје у зиду Лобање које мутна светлост проби Ватре прогледале водом и туђе виду Руже уместо свести за дочек коби. Светлост чију врлину не занима Ниједна боја огњу том је блиска. Дрских ли шума […]

НАДРАСТАЊЕ

Додир се продужи у бол И руке се не заврше на врховима прстију.

ДОЖИВЉАВАЊЕ

Неослепели вид Прстију Склопљене очи облаци изненађују

ПТИЦЕ

Оне лете оне лете Тамо где се други не могу да сете

ЉУБАВ

И наоружан срцем о какве окрутности Починих над онима без срца и над онима Чије срце није извежбано

ПОКЛОН

Отвори кутију у њој је море исто дубоко али мање опасно.