ПОСЛЕДЊА ПЕСМА
Загледаће се вечерњача у моје угасле очи и неће наћи свој одраз изгубљени. Неко ће негде да се нагне над тиху реку мисли у сети. Прхнуће у свет туге што су биле у мени. И погнуће главе далеки сунцокрети.
ПРЕ ПОТОПА
Облаци су пуни птица и будућег биља река је изгубљени кључ који ће откључати небо да падну птице у своју песму да исцури земља кроз очи извора и очи главе ако се то деси ветар неће продавати украдене вртове на Цветном тргу птице ће распродати небо и снеће га крилима на земљу и дуга испод […]
ИЗМЕЂУ МЕНЕ И ЊЕ
Склапаш очи да сакријеш своје тело и остајеш ко туга у сенци камена дете без сенке ко усне које се скупљају и дрхте и пролазе људи и њихови осмеси цвеце се смеје накарминисаним уснама животиња плаче оголелим очима човек говори и то личи и на једно и на друго отвори очи и погледај се ти […]
АКО ИЗАЂЕШ ИЗ ВОЗА ОСТАЋЕШ САМ ИЛИ СЕЋАЊЕ НА ЊУ КОЈА ЈЕ УМРЛА ДОК ЈЕ ПАДАЛА КИША
Месец је мртав воде се осмехују буде ме отворене очи са пејзажима ако изађеш из воза остаћеш сам она је отишла из малог прозора где се завршава слепило зида а било је речи су тражиле плаву птицу тамо где расте трава зелена и нежна и било је кад нам је ветар однео речи неми смо […]
ДЕЦА ВАН СВОЈЕ МАЈКЕ
Све од њихове смрти живи и обала од заборава и руке од камена и сећење од земље и очи од јутра и прсти од кише и извор од снега све од њихове смрти живи и кораци и просјаци и облаци и ватра у коју су загњурили руке не реците своје име путевима (издаће вас) не […]
ЉУДИ НА ВАШАРУ
Људи од дрвета који могу да држе усправно главу али не могу да оду отворе уста и не проговоре отворе очи и не виде ништа рашире руке и остану тако људи од дрвета који могу да држе усправно главу али не могу да оду.
ДОГАЂАЈ НА ТРГУ
Један је споменик просио на тргу а људи су пролазили и нису видели да то није споменик јер споменици не плачу Торањ се сагнуо и казаљке часовника су ми дошапнуле две речи и личиле су на језик змије А један је споменик просио на тргу и људи су пролазили и нису приметили да то није […]
ОБАЛЕ
Обале неме запљускујем вас речима и умирем на песку вашег немљења обале неме. Обале црне осећам вас ко горку бразду сузе на уснама обале црне. Обале издане осећам вас немоћне у својој криви осећам вас преплављене у својој смрти обале издане.
АКО КАЖЕМО
Ако кажемо рекли смо што нисмо хтели рећи Ако ћутимо нисмо ништа рекли али смо много прећутали. Свака реч значи оно што значи њено ћутање.
НЕМИР ЛУТАЊА
Да очи буду светиљке у бури чела да поглед никад не опустоши лука да зенама не утоном у тишину лица, огрнућу рамена ветром и лутаћу док ме не раскомада далека раскрсница.
