Šta, ću ako mi sutra jave,
dobro si, sad, to znam…
Šta ću ako mi sutra, jave
znam, teško je biti sam!
Šta, ću ako te sutra nema,
kako ću kroz život,
dalje?
Već sad me, strah, i
trema…
Šta ću ako mi sutra, jave…
Ti, dođi, kući,
da imam i mamu i tatu,
jer srce će mi čini mi se pući,
i neke ptice, umiru pevajući…
Ti biraj, pa živi,
jer dani su sivi,
a, noći, teške, ko olovo,
Znam dobro si sad,
al’ dođi, da vidim te, ponovo!
Dušan Dojčinović
